Opet noć, telefon gori, al’ ne zovem ja. Svaka misao te traži, srce pravi nered, znaš. Na tvom prozoru još svitli ono “šta bi bilo da”, a ja glumin hladnog, iako pucan ispod dna. I kad se pravin jak, ne ide… uvik me nešto vrati tebi. Koliko puta dite od sebe, a opet mi misli sidu tebi. Jer ti si ritam koji mi ne staje, i kad se maknen, nešto me vrati tebi. I svaka nova navika se slomi, jer još u meni gori ono “vrati se mi”. Nisan bia spreman čuvat sve te snove, al’ još mi te tvoje oči nose. I kad se maknen, nešto me vrati tebi — nešto me vrati tebi. Možda san lud, al’ znam da nije kraj, i kad san pustia, ti si ostala u trag. Nisan te skrinšotia iz srca — još si live, ka’ pjesma šta se vraća i kad šutnja sve izbriše. Novi dan, isti film — samo drugi ton. Ka da svitu fali boja bez tvojih tragova na mom. I učinim se jak, al’ svaka gluma pukne brzo, pa pustim misli da te vrate, jer s tobom sve ima smisla. I kad se pravin jak, ne ide… uvik me nešto vrati tebi. Koliko puta dite od sebe, a opet mi misli sidu tebi. Jer ti si ritam koji mi ne staje, i kad se maknen, nešto me vrati tebi. I svaka nova navika se slomi, jer još u meni gori ono “vrati se mi”. Nisan bia spreman čuvat sve te snove, al’ još mi te tvoje oči nose. I kad se maknen, nešto me vrati tebi — nešto me vrati tebi.